Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svetska ekonomska kriza". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadržaj

1          Uvod    2

2          Generator krize  3

2.1        Početak krize    3

2.2        Kulminacija       5

2.3        Intervencija FED-a         6

3          Uticaj krize na finansijski sistem 9

3.1        Kriza u evropskom finansijskom sistemu            9

3.2        Kretanje bankarskog kapitala u krizi        12

4          Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji       13

5          Zaključak          18

6          Literatura           19

Uvod

Od septembra 2008. godine svet se suočio sa ekonomskom krizom, najvećom, još od 30-tih godina XX veka. Neposredni izazivači krize su regulatorna tela Sjedinjenih Američkih Država (FED, SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim radom stvorili uslove za nastanak i eskalaciju krize do neslućenih razmera. Regulatorni i strukturni nedostaci globalnog finansijskog tržišta omogućili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu zahvatajući u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta, da bi u drugom talasu bile zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Nekada prednost finansijskih tržišta, njihov globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. U uslovima globalizacije prostor za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen, kako se stepen heterogenosti tržišta u svetu drastično smanjio.

Svetska finansijska kriza nije odjedanput nastupila, niti je bila iznenadna, ali se stekao utisak, kada je nastala, da su mnogi ekonomisti bili zatečeni. U temi ovog seminarskog rada, pokušaću potražiti koren nastale krize, kao i ponuditi analizu dosadašnjeg efekta svetske finansijske krize.

Generator krize

Međutim, vremenom se finansijski kapital uvećava i prerasta propusnu moć realnog kreditnog tržišta, pa su institucije koje upravljaju finansijskim kapitalom u vidu banaka, penzionih i drugih fondova prinuđene da povećavaju kapital tražeći nove kreditne produkte i tržišta.

Uspon japanske privrede i njeno osvajanje svetskih tržišta jeftinom a kvalitetnom robom podstakao je svetske finansijske institucije i finansijere da prekopiraju ovaj model na, kasnije nazvane Azijske tigrove, Koreju, Tajvan i Maleziju, u 70-im i 80-tim godinama prošlog veka i prošire kreditno tržište finansiranjem delokacije proizvodnje, a ujedno obezbede jevtinu robu za trgovačke lance u zapadnim zemljama čiji razvoj su počeli finansirati.

Tako se začet fenomen nazvan globalizacija ili mondijalizacija.

Kada se ovaj projekt pokazao uspešnim i bivši predsednik NR Kine, Deng Xiao Ping otvorio Kinu za strane investicije, reka kapitala se počele izlivati u delokaciju proizvodnje, kako u Kinu, tako u Indiju i druge zemlje sa jevtinom radnom snagom.

Istovremeno sa ovim procesom se početkom 90-ih godina otvaraju tržista država bivšeg komunističkog bloka i kreditne linije za privatizaciju kao i delokaciju proizvodnje i usluga u iste.

Kako su delokacija proizvodnje robe i usluga i privatizacija imali ograničeni potencijal za konzumaciju kredita, a tržišta kredita u zapadnim državama su postala zasićena, počele su na prelasku milenijuma nove igre sa kapitalom.

Kao perspektivna ocenjena su ulaganja u nekretnine i sa tim vezane hipotekarne kredite, što je zbog velike potražnje uticalo na stalni rast cena nekretnina i osećaj kreditora da se na tom produktu ne može izgubiti, vec samo dobro zaraditi.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com